20.10.2021. Birn

Izgubljena imovina na Kosovu: nestala evidencija odlaže pravne bitke

---

U okviru dijaloga između Beograda i Prištine, koji se odvija posredstvom EU, postignut je sporazum o uspostavljanju pouzdanog registra imovine na Kosovu, ali u praksi, ljudi i dalje nisu u stanju da vrate kuće izgubljene tokom i nakon rata 1998-99.

Foto: BIRN

Trajko Semić ne može da živi u svojoj kući u Prizrenu, od kada je u avgustu 1999. izbegao sa svojom decom i ženom koja je bila u drugom stanju.

Kada se 2002. vratio, zatekao je druge ljude u svoje dve kuće. Zatim su u neredima u martu 2004. godine, tokom napada stotine albanskih demonstranata na srpske domove, njegove kuće spaljene.

Semić priča kako su njegove kuće srušene zajedno sa četiri druge i da je na tom mestu sada samo „prljavi put“.

Od tada, on vodi kafkijansku bitku u Prizrenu kako bi dokazao da je zakonski vlasnik zemljišta na kome su se nekad nalazile kuće.

„Morao sam sudskim putem da dokazujem da su kuće bile tamo”, kaže Semić za BIRN.

Međutim, sud nije mogao da pronađe te dokumente u katastarskom registru Kosova, jer se originali nalaze u Srbiji, zbog čega njegova sudska bitka traje i danas.

Semić je dobio slučaj u aprilu 2017. godine, ali je usledila žalba: „Podnesena je Apelacionom sudu u Prištini, i od 2017. nema nikakvog pomaka”, rekao je on.

 

Evidencija sklonjena tokom povlačenja srpskih snaga

Dve decenije nakon rata na Kosovu, nerešeni imovinski sporovi poput Semićevog, i dalje su problem sa kojim se suočava kosovsko pravosuđe.

Dokumente iz katastra za period od 1983 do 1999. godine uzele su srpske vlasti, zajedno sa mnogim drugim zvaničnim dokumentima. To se desilo pri povlačenju srpskih snaga sa Kosova, kada se rad završio, u julu 1999. Zbog toga, Kosovu nedostaje veliki broj dokumenata.

Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine, koja je osnovana kao rezultat Sporazuma o povratku katastarske evidencije postignutog između Kosova i Srbije tokom dijaloga u Briselu 2011. godine, čeka da od Srbije, preko kancelarije EU na Kosovu, dobije skenirane katastarske dokumente.

Sporazumom je predviđeno vraćanje preko 4,6 miliona kopija katastarskih dokumenata koje je Srbija odnela sa Kosova 1999. godine, što može da reši neusklađenost između originalnih dokumenata iz jugoslovenskog perioda i onih koji se trenutno nalaze na Kosovu.

Međutim, pitanje imovinskih prava se dodatno komplikuje činjenicom da mnoga imanja nemaju regulisane papire o vlasništvu, zbog represivne političke situacije na Kosovu pre rata.

Nakon što je Beograd ukinuo autonomiju Kosova 1989. godine, kupoprodaja imovine između Albanaca i prodaja imovine Albancima nisu zakonski regulisane sve do završetka srpske vladavine 1999. godine.

Ugovori su se sklapali usmeno i nisu registrovani, zbog čega na Kosovu postoji dosta nepotpunih i netačnih katastarskih podataka.

Prema nedavnoj analizi USAID-a, oko 60% imovine na Kosovu nije pravno  registrovano od strane vlasnika.

Florije Kika, zamenik direktora Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine, kaže da je na hiljade imovinskih sporova zaglavljeno u sudovima i čeka da bude rešeno.

„Napravili smo radni plan sa posebnim fokusom na praznine koje su identifikovane u dokumentima. Sada nam ostaje da čekamo, a nema naznaka da će se nešto pokrenuti“, kazala je Kika.

„Tražili smo da se sve kopije odmah vrate. To bi nam pomoglo da se predmeti rešavaju po prioritetu, posebno oni koji su sudski osporeni“, dodala je ona.

Sprovođenje Briselskog sporazuma je dosta kasnilo jer je Kosovo odugovlačilo sa usvajanjem zakona o osnivanju Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine, koja je konačno formirana krajem 2016. godine.

Kika naglašava da je Agencija zatražila vraćanje indeksiranih kopija dokumenata o registraciji imovine, a ne samo skeniranih.

„Indeksiranje bi nam pomoglo da dobijemo informacije o poreklu svake imovine“, rekla je ona.

„(Katastarski upisi) mogli su biti podložni promenama i u Srbiji. Imali smo slučajeve da je imovina čiji su vlasnici Srbi, u registrima u Srbiji određena (registrovana) kao imovina u vlasništvu jedne osobe, dok je u našem registru ista ta imovina (registrovana) u zajedničkom vlasništvu tri brata”, dodala je ona.

Avni Arifi, član kosovske delegacije koja učestvuje u dijalogu sa Srbijom, kaže da pitanje katastarskih kopija nije dotaknuto ni na jednom od sastanaka koji su održani u poslednje dve godine.

Iz Vlade Srbije nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.

Delegacija EU na Kosovu, koja prema Briselskom sporazumu treba da olakša proces, potvrdila je da je proces skeniranja dokumentacije završen.

„Skeniranje i indeksiranje katastarskih evidencija, koje finansira EU, u celosti su završene. EU, kao facilitator procesa dijaloga, kako bi se sporazum o katastarskim evidencijama što pre realizovao“, izjavili su za BIRN iz Kancelarije EU u Prištini.

Prema Kosovskoj katastarskoj agenciji, na Kosovu je 1999. godine bilo oko 300.000 zemljišnih parcela u javnom i privatnom vlasništvu. Svi ovi podaci bi morali da se pregledaju zbog eventualnih grešaka i zloupotrebe rađene u prošlosti, što je veliki zadatak za katastarsku agenciju i Kosovsku agenciju za privatizaciju.

„Oko 100.000 njih je u javnom vlasništvu, tako da ćemo morati da pregledamo oko 200.000 kopija, a za javnu imovinu će reviziju uraditi Kosovska agencija za privatizaciju”, objašnjava Kika.

„Ljudi umiru, a nisu povratili svoju imovinu”

Baškim Ibiši, direktor nevladine organizacije iz Prištine „Advancing Together“, koja pomaže ljudima u rešavanju sudskih slučajeva, kaže da su pravni sukobi oko imovine u kosovskim sudovima uglavnom međuetnički, pretežno između Albanaca i Srba, mada ima i slučajeva kada su tužitelji Romi.

Nakon rata na Kosovu 1999. godine, misija UN-a, koja je tada bila angažovana na Kosovou, registrovala je 42.749 slučajeva oduzete imovine, od kojih 95% u vlasništvu Srba.

Ibiši dodaje da se većina imovinskih predmeta u sudovima još uvek rešava starim zakonom, što je, kako je rekao, „neadekvatno za sprovođenje imovinskih prava raseljenih osoba koji nisu u većini”.

Jovana Filipović, advokatica iz Gračanice, naglašava da zbog dugotrajnih odlaganja neki ljudi nikada nisu uspeli da povrate vlasništvo nad svojim domovima.

„Povratak katastarskih evidencija pomoći će ljudima da reše svoje probleme. Ali to liči na beskrajno putovanje. Vidim ljude kako umiru, a nisu povratili svoju imovinu“, kaže Filipović za BIRN.

„Bilo je mnogo zloupotreba (pre i posle rata) u vezi sa imovinom, a originalne kopije katastra otkriće mnoge neusklađenosti. Ali za mnoge koji umiru a nisu se vratili u svoj dom, biće prekasno”, rekla je ona.

U međuvremenu, Trajko Semić i njegova porodica, koji danas žive u beogradskom predgrađu Lazarevac, nakon što su pre skoro dve decenije pobegli u Srbiju, još uvek žive kao podstanari i čekaju konačnu sudsku odluku na Kosovu.

„Plaćam kiriju već 20 godina”, rekao je on.