Skupljanje podataka za prikaz rešavanja pitanja imovine interno raseljenih lica (IRL), pre svega Srba i drugih nealbanaca na Kosovu zahteva višeslojni pristup. Kroz analizu istraživanja koja su rađena proteklih godina, prethodno sprovedenih projekata, medijskih izveštaja, dobili smo pravu sliku i podatke o obimu pravnih pitanja sa kojima se trenutno interno raseljena lica susreću. Dostupnost podataka i konkretnih usluga koje se pružaju brojnim IRL sa ugroženim imovinskim pravima je značajni korak ka prvim slučajevima koji će u budućnosti zadobiti pravni epilog i omogućiti održivi povratak IRL.
Međunarodni okvir koji nudi rešenje ovom problemu zasniva se na principima Ujedinjenih nacija o stambenom zbrinjavanju i povraćaju imovine izbeglicama i raseljenim licima (Pineiro principi). Ovi principi predstavljaju jedan od najznačajnijih standarda kojima se naglašava pravo izbeglica i raseljenih lica na povratak na svoje ”ognjište” i zemljište.
Iako je međunarodni okvir bogat u potencijalnim rešenjima pitanja IRL, on na teritoriji KiM nailazi na poteškoće u primeni. Glavni razlog jeste nepostojanje nadležnosti Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija, koje imaju jasne načine za ostvarivanje imovinskih prava, pre svega kroz Evropski sud za ljudska prava.
Pitanje imovine, konkretnije, registar imovine na Kosovu je bio predmet razgovora u Briselu pod okriljem Evropske unije. Tako je 2011. godine postignut dogovor pod nazivom ”Radni zaključak trostrane grupe za sprovođenje u oblasti katastarskih podataka”. Ovom značajnom pitanju se ponovo vraća 2020. godine, kada je posredničku ulogu u pregovorima preuzeo Miroslav Lajčak kao specijalni predstavnik Evropske unije, kao poznavalac regiona i svih otvorenih pitanja. Septembra 2020. godine na navedenim pregovorima se vraća tema ”zajednička finansijska i imovinska potraživanja” u okviru koje je planirano otvaranje i pitanja imovine fizičkih lica, Srba i drugih nealbanaca na Kosovu. No nije došlo do značajnijih pomaka u rešavanju prava na imovinu, već je sve bilo ponovo u senci statusnih pitanja.
Prema dostavljenom izveštaju, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je nastavila sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi u cilju zaštite crkvene imovine na teritoriji AP Kosovo i Metohija putem finansiranja rada Pravne službe Eparhije Raško-prizrenske u cilju vođenja sudskih i upravnih postupaka na teritoriji AP Kosovo i Metohija za zaštitu i povraćaj SPC na KiM i prikupljanja dokumentacije o imovini.
Kancelarija je takođe uputila pisma međunarodnim misijama koje deluju na KiM EULEKS-u, UNMIK-u, OEBS-u i Delegaciji EU povodom učestalih napada i incidenata na objekte i sveštenstvo SPC na KiM.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju je nastavila sa pružanjem pomoći privrednim subjektima na teritoriji AP KiM. Navedeni privredni subjekti ugroženi su delovanjem PIS, posebno Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) koja njihovu imovinu tretira kao društvenu svojinu koju želi da uzurpira i proda protivno volji nominalnih vlasnika.
Posebno je ugrožen Ski centar Brezovica d.o.o Štrpce jedini veći preostali privredni subjekat u srpskim sredinama južno od Ibra kome KAP želi da nametne status društvenog preduzeća pod ingerencijom Prištine i u tom cilju službenici KAP, Poreske uprave i KPS policije PIS konstantno vrše pritisak na upravu i radnike. Kancelarija je pružala pravnu pomoć radnicima i upravi Ski centra Brezovica u vezi navedenih pritisaka PIS kao i vlasnicima ski centra preduzećima Ineks intereksport a.d. Beograd i JP Skijališta Srbije.
Pomoć je pružana i upravi i radnicima filijala MTS banke d.o.o. u Kososovskoj Mitrovici na koje pravosuđe PIS vrši pritisak jer ne poseduju licencu PIS za bankarsko poslovanje kao i radnicima hotela Lahor u Štrpcu kojima je KAP nasilno preuzela hotelski objekat i isterala radnike.
Drugi projekti pružanja besplatne pravne pomoći koje su sprovodile ili sprovode organizacije civilnog društva u Srbiji daju delimičan uvid u zaštitu koju mogu pružiti po pitanju imovinskih prava interno raseljenih, ali velika većina njih slučajeve ili ne prihvata, pravdajući se velikim obimom posla ili preupućuje na kosovske institucije. Mali broj upućuje na aktivni projekat koji smo opisali, a koji podržava Evropska unija i koji funkcioniše u više centara u Srbiji.
To ostavlja dosta prostora za unapređenje komunikacije između pružaoca besplatne pravne pomoći u Srbiji, a broj slučajeva govori o neophodnosti koordiniranog pristupa i aktivnijeg odnosa među akterima kojima se stranke obraćaju.
Ujedno, pojedini strateški slučajevi, poput nedavnog rušenja bespravno sazidane kuće u Prištini na privatnoj imovini IRL kao i slučaj Dragice Gašić govore o potrebi većeg međunarodnog pritiska i podrške zahtevima Srba i drugih nealbanaca za zaštitu imovinskih prava.
Pored velikog broja nerešenih predmeta, izvršenja koja se očekuju, iz intervjua sa pružaocima pravne pomoći vidljivi su i problemi sa javnim beležnicima i nepriznavanjem upisa koji su izvršeni u Srbiji. Ovo pitanje se donekle rešava overama u Crnoj Gori koje kosovske institucije priznaju kao validne.
Ukoliko imate pitanje za nas, rado ćemo vam odgovoriti.