20.10.2021. RADIO SLOBODNA EVROPA

Čekajući pravdu za Dečane

---

Lokalno rukovodstvo u Dečanima navodi da je spremno da razgovara sa manastirom Visoki Dečani u vezi spornih 24 hektara imanja, a što je po odluci Ustavnog suda iz 2016. pripalo ovom manastiru. Iz manastira Visoki Dečani kažu da je odluka Ustavnog suda konačna i da o tom pitanju niko nema pravo da naknadno pregovara.

Foto: RADIO SLOBODNA EVROPA

Lokalna vlast u Dečanima već tri godine odbija da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova, koja je potvrdila vlasništvo manastira nad tim zemljištem.

U više navrata se i protestvovalo zbog takve odluke, uz obrazloženje da ta imovina pripada društvenim preduzećima „Apiko“ i „Ilirija“ te da nikada nisu pripadala manastiru, kao i da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru.

Gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je svestan posledica nesprovođenja odluke Ustavnog suda te da drugi imaju pravo i da ga razreše te dužnosti.

„To je manje važno. Gradonačelnika takođe mogu da odvedu i u zatvor. I to je sasvim nebitno a nasuprot efekta koji može da se desi ukoliko manastir uzme tih 24 hektara, a što je glavni razvojni potencijal opštine“, izjavio je Ramosaj.

On ističe da ima podršku i premijera Kosova, Ramuša Haradinaja.

„Imam i podršku premijera Haradinaja zato što ovo treba da se uradi uz neki kompromis, a ne da se oštete građani i opština Dečane, ali treba i sam manastir da se oseća dobro. Spremni smo da ponudimo rešenja, da razgovaramo i da ozbiljno razmotrimo svaki njihov zahtev“, kazao je Ramosaj.

Iz ureda premijera nisu hteli da komentarišu ovo pitanje.

Ali iguman Visokih Dečana, otac Sava Janjić, navodi da je žalosno da se nakon tri godine ne sprovodi odluka Ustavnog suda koja ne može da se menja.

„Mi verujemo da svako društvo mora da počiva na vladavini prava. Mi smo se zato obratili kosovskim pravosudnim organima, jednostavno smo prošli svu proceduru gde se razgovaralo o svim aspektima tog pitanja i svako je izneo svoja argumenta. Sud je merodavno odlučio da je to manastirska zemlja, da je to uvek bila manastirska zemlja. Prema tome, mi niti imamo pravo, niti ikakvu nameru da pregovaramo o onome što je sud već odlučio. To bi značilo obezvređivanje, pre svega, i naših prava, a isto tako i vladavine prava i zakona na Kosovu. Onda nam ne trebaju ni sudovi, ni zakoni, nego ćemo mi da sednemo i da se od prilike u neku lulu mira dogovaramo kako da radimo. Ja tako ne vidim budućnost Kosova“, kazao je Janjić, izražavajući nadu da je vladavina prava glavni put za sve građane.

Otac Sava Janjić dodaje da nisu građani Dečana koji se protive takvoj odluci Ustavnog suda, a niti je u pitanju razvoj opštine, „već se radi o interesima određenih porodica koji žele da uzmu imovinu manastira sa jasnim ciljem privatnih interesa“. On dodaje da je manastir jedan od glavnih tačaka koje privlače turiste i posetioce.

„Jedino što možemo da razgovaramo to je da se ova odluka sprovede. Nismo spremni da se igramo sa zakonom i spremni smo da čekamo da se odluka suda sprovede. Na Kosovu je da pokaže da li je kao društvo zrelo za vladavinu prava“, kazao je Janjić.

S druge strane, povodom tri godine nesprovođenja odluke najvišeg pravosudnog organa oglasile su se strane diplomate u Prištini.

Američki ambasador Filip Kosnet je kazao da to predstavlja „udarac jednakom pristupu pravdi“.

„Može li se bilo koji građanin – ili potencijalni strani investitor – osloniti na kosovske sudove kada Vlada može da izabere da ignoriše autoritet sudova“, dodao je on u objavi na Tviteru.

I specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova kazala je da je EU duboko zabrinuta zbog nesporovođenja presude Ustavnog suda.

„Odluke najviše pravne instance Kosova su konačne i moraju se sprovesti bez odlaganja. EU poziva vlasti da na svim nivoima odlučno poštuje vladavinu prava kao fundamentalni demokratski princip“, navodi se u njenom saopštenju.

U međuvremenu, Liga istoričara Kosova 'Alji Hadri', ogranak u Dečanima, osudila je apel Apostolove navodeći da je on opasan i rasistički.

Iz ovog udruženja tvrde da je odluka Ustavnog suda antiustavna te su najavili da su spremni da demonstriraju i blokiraju put do manastira ukoliko se vrši pritisak na opštinu Dečani.

Profesor sociologije religije Ismail Hasani kaže da se na nivou lokalne vlasti i manastira treba imati više razumevanja a zbog brojnih reakcija i demonstracija što se tice te imovine. On smatra da je dijalog jedini način za pronalazak rešenja.

„Odluke bilo kojih nivoa u pravosuđu na Kosovu se teško sprovode. Umesto toga, Balkan je Balkan, mislim da treba dati šansu dijalogu između manastira i lojalnost stanovništva. Bez obzira na odluku suda koja je konačna, ipak je bilo puno argumenata sa strane stanovništva što se tiče tog zemljišta u prošlosti i bilo je toliko frustracija, i manastir treba razmišljati trezveno. Bolje bi bilo da se ljudi dogovore nego da ova situacija eskalira. To je najmanje potrebno Kosovu jer smo u teškoj situaciji što se tiče vladavine zakona i pravde“, kaže Hasani.

Odluka Ustavnog suda prethodno je potvrdila vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Ovo pitanje je bilo predmet sudskog spora 16 godina.

Ustavni sud Kosova nije prihvatio odluku Apelacionog veća specijalne komore Vrhovnog suda Kosova iz 2015. da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je prethodna odluka Vrhovnog suda iz 2012. godine, kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira na zemlju u sporu, "res judicata" (pravosnažno presuđena stvar).