U ovom izveštaju daje se pregled reagovanja institucija Kosova na slučajeve bespravnog ponovnog zauzimanja imovine kojom upravlja Kosovska agencija za imovinu (KAI) i procena u pogledu toga na koji način sistem generalno rešava slučajeve bespravnog ponovnog zauzimanja imovine. Do bespravnog ponovnog zauzimanja imovine dolazi kada lice ili grupa lica, koja su iz imovine bila deložirana na osnovu zakonskog naloga za deložaciju, kasnije ponovo zauzmu tu imovinu. Ponovno zauzimanje imovine u slučaju kada je donet nalog za deložaciju predstavlja krivično delo definisano Krivičnim zakonikom Kosova za koje je zaprećena kazna zatvora u visini do tri godine. Ponovno zauzimanje imovine široko je rasprostranjena pojava na Kosovu, koja se odnosi kako na privatnu tako i na imovinu kojom raspolaže KAI. Slučajevi ponovnog zauzimanja imovine kojom raspolaže KAI, u kojima je KAI podneo tužilaštvu krivičnu prijavu, u velikom broju slučajeva su međuetničkog karaktera, pri čemu je kosovski Srbin vlasnik imovine, a kosovski Albanac lice koje je zauzelo imovinu. Efektno rešavanje ovih predmeta doprineće ne samo uspostavljanju pravne sigurnosti, već će isto tako pomoći u nastojanjima za pomirenje između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba.
Foto: Osce
Kako bi se ocenilo reagovanje institucija na slučajeve bespravnog ponovnog zauzimanja imovine, OEBS je ispitao sve takve slučajeve u vezi sa imovinom kojom raspolaže KAI u periodu od 2008. do 2013. god. Ograničavanje obima studije samo na onu imovinu kojom raspolaže odnosno upravlja KAI omogućilo je lako identifikovanje imovine koja je predmet ponovnog zauzimanja. Manjkavost ove
odluke bila je ta što njom nije obuhvaćeno bespravno ponovno zauzimanje imovine koja je bila u isključivom posedu i pod upravom privatnih vlasnika, što su jednako važni slučajevi. Pošto se svi predmeti odnose na ponovno zauzimanje nepokretne imovine, u svim ovim slučajevima je inicijalnu deložaciju izvršio KAI uz pomoć Kosovske policije (KP). OEBS je ispitao kako napreduje svaki predmet od početnog utvrđivanja bespravnog ponovnog zauzimanja imovine do izvršenja konačne
presude. Ova procena ukazuje na ozbiljne probleme u vezi sa izvršenjem deložacija od strane institucija Kosova. Ovi predmeti nisu pravno gledano složeni: u predmetima generalno postoji jedno okrivljeno lice; broj dokaza je razuman; stepen složenosti postojećih pravnih pitanja je nizak; i nema nerešenih vlasničkih sporova.
Međutim, uprkos njihovoj relativnoj jednostavnosti, usled sporog reagovanja na nivou tužilaštva i sudstva, procesuiranje predmeta traje u proseku dve godine i tri meseca od trenutka kada se predmet dostavi KAI, preko tužilaštva, do konačne presude koju donosi osnovni sud. Pored toga, primećen je i određeni broj drugih propusta u reagovanju organa vlasti na slučajeve bespravnog ponovnog zauzimanja imovine, što sprečava efektno rešavanje ovih predmeta. Ovo uključuje činjenicu da:
Bolja koordinacija relevantnih institucija izvršne vlasti i veći naglasak na težinu ovih predmeta od strane suda verovatno bi dovela do znatno boljeg izvršenja u predmetima bespravnog ponovnog zauzimanja imovine i smanjenja broja takvih slučajeva. Na kraju izveštaja nalaze se preporuke kojima se, između ostalog, ističe neophodnost da: tužilaštvo na odgovarajući način kvalifikuje ova dela; da sudovi presude donose blagovremeno i na osnovu okolnosti u svakom predmetu ponaosob, i da uvek u dispozitivu nalože da lica koja su bespravno zauzela imovinu da treba da je napuste, a ne da kao opšte pravilo, donose uslovne presude.
Ukoliko imate pitanje za nas, rado ćemo vam odgovoriti.