U društvima koja su pretrpela sukob sa pravosudnim sistemom u razvoju postoji veliko nepoverenje između strana koje su ranije bile u sukobu. Često se uspostavljaju kvazi sudski i upravni organi da bi se pomoglo oko brzog rešavanja imovinskih zahteva povezanih sa sukobom, pošto bi veliki broj zahteva opteretio redovan sudski sistem. Mada je moguće uspostaviti takve procese rešavanja masovnih zahteva u različitim oblicima prema međunarodnom pravu,1 njihova zajednička svrha je ista – rešiti veliki broj zahteva i obezbediti restituciju imovinskih prava na efikasan način. U ovom izveštaju ocenjuje se rad takvih mehanizama na Kosovu.
Foto: Osce
Zbog sukoba, straha i neizvesnosti tokom 1999. godine, veliki broj ljudi sa Kosova bio je primoran da napusti svoje domove, prebegavajući i unutar i van Kosova, uključujući i u Evropsku uniju i zemlje zapada. Mnogi od njih, posebno kosovski Srbi i kosovski Romi, i dalje su u raseljeništvu. Iako statistika pokazuje da je veliki broj (4.633) raseljenih lica zainteresovan da se vrati na Kosovo, mnogima je i dalje uskraćena imovina ili se suočavaju sa ozbiljnim preprekama za povratak.
Rešavanje imovinskih zahteva povezanih sa sukobom nesumnjivo predstavlja ključni korak u pravcu zaštite pogođenih zajednica. Takođe, podstiče povratak i opšti proces pomirenja, kao i odnose između zajednica u društvu. Prema tome, delotvorno funkcionisanje takvih mehanizama potencijalno ima veliki uticaj na živote hiljade raseljenih lica i izbeglica.
U ovom izveštaju ocenjuje se rad tih mehanizama, predstavlja napredak ostvaren tokom godina i naglašavaju izazovi koji opstaju, a sa kojima se pogođene zajednice suočavaju u smislu bespravnog poseda imovine i deložacije. Izazovi o kojima se govori u ovom izveštaju obuhvataju poteškoće oko dostavljanja obaveštenja kod programa upravljanja imovinom i izdavanja imovine u zakup, paralelno rešavanje predmeta u sudovima, rušenje bespravno izgrađenih objekata i obeštećenje u slučajevima nastalim zbog diskriminacije.
Osim toga, problemi sa kojima su se ovi mehanizmi suočavali i sa kojima se još uvek suočavaju obuhvataju nedostatak odgovarajućih finansijskih i ljudskih resursa, neefikasnu koordinaciju i saradnju institucija, kao i neodgovarajuću primenu postojećeg pravnog okvira. Ovo predstavlja prepreke mehanizmima da efikasno sprovode svoj mandat. Obezbeđivanje pravičnog i zakonitog pravnog leka za sve strane čija su imovinska prava pogođena mora da ostane prioritet, a kosovske institucije moraju da obezbede jaku podršku u rešavanju datog problema. Iako je rad ovih mehanizama za rešavanje masovnih zahteva glavna odgovornost lokalnih institucija, jaka podrška međunarodne zajednice je i dalje neophodna.
Postoji nada da će izveštaj poslužiti kao korisno sredstvo za Kosovsku agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) da spozna i na odgovarajući način reši izazove sa kojima su se suočavali njeni prethodnici, a u cilju daljeg ulaganja napora u uspešno i blagovremeno rešavanje svih preostalih imovinskih sporova na Kosovu povezanih sa sukobom. Cilj izveštaja je i da posluži međunarodnoj zajednici kao pouka za buduće intervencije nakon sukoba u smislu rešavanja imovinskih zahteva povezanih sa sukobom.
Ukoliko imate pitanje za nas, rado ćemo vam odgovoriti.